Srbija je od 2022. postala jedna od važnijih evropskih destinacija za građane Rusije koji žele da žive van svoje zemlje, nastave posao ili pokrenu sopstveni biznis. Razlozi nisu samo politički. Vizni režim, direktni letovi, relativno jednostavno regulisanje boravka, mogućnost samozapošljavanja i već formirana ruska zajednica učinili su da Beograd i Novi Sad za mnoge postanu više od privremene stanice.
Koliko je promena velika pokazuju i najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Tokom 2024. godine u Srbiju se doselilo 17.103 državljana Ruske Federacije sa namerom da ovde borave najmanje godinu dana. Oni su činili čak 50,1% ukupne imigracije stranih državljana u Srbiju te godine. Istovremeno je 5.421 ruski državljanin evidentiran kao emigrant, pa je priliv i dalje bio znatno veći od odliva.
To je važna razlika u odnosu na prve mesece posle početka rata u Ukrajini. Srbija više nije samo mesto u koje se dolazi dok se ne pronađe sledeća destinacija. Za deo ruskih doseljenika ona je postala zemlja u kojoj rade, otvaraju firme, školuju decu i planiraju nekoliko narednih godina života.
Dolazak je jednostavniji nego u veliki deo Evrope
Prva velika prednost Srbije jeste mogućnost relativno brzog dolaska.
Na osnovu bezviznog režima ruski državljani mogu kratkoročno da ulaze u Srbiju bez prethodnog pribavljanja vize. Upravo je ta mogućnost posle februara 2022. imala veliki značaj, kada su mnoge evropske države za ruske državljane postale administrativno ili saobraćajno mnogo teže dostupne.
Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da je bezvizni režim zasnovan na sporazumu iz 2009. i da omogućava boravak do 30 dana po ulasku.
Važna je i saobraćajna povezanost. Beograd i Moskva i dalje imaju direktnu avionsku liniju, a u septembru 2026. na relaciji Moskva–Beograd postoji više direktnih letova nedeljno koje obavlja Air Serbia. Let traje nešto više od tri sata.
Za nekoga ko želi da ostane duže postoje jasniji administrativni putevi nego ranije. Od reforme sistema boravka i rada zahtevi se podnose elektronski, a stranac koji dolazi radi zaposlenja ili samozapošljavanja može da dobije jedinstvenu dozvolu za privremeni boravak i rad.
Ona može biti odobrena na period do tri godine, u zavisnosti od osnova boravka. Samozapošljavanje je izričito navedeno kao jedan od mogućih osnova.
Ruske prodavnice postale su deo svakodnevnog života zajednice. U Beogradu i Novom Sadu mogu se pronaći specijalizovane prodavnice sa ruskim slatkišima, konzervama, mlečnim proizvodima, kvasom, čajem, pelmenima, varenikima i drugim proizvodima poznatim ruskim kupcima.
Posao je jedan od glavnih razloga ostanka
Migracija iz Rusije posle 2022. dosta se razlikuje od klasične ekonomske migracije u kojoj ljudi prvenstveno odlaze u drugu zemlju da bi pronašli bolje plaćeno zaposlenje.
Istraživanje ruske zajednice u Srbiji pokazuje da je veliki deo novih doseljenika mlad, visokoobrazovan i već profesionalno aktivan. Među ispitanicima Beogradskog centra za bezbednosnu politiku 55,6% bilo je starosti od 24 do 39 godina, 66,4% imalo je visoko obrazovanje, dok se 42,4% izjasnilo kao samozaposleno.
Drugim rečima, mnogi nisu došli u Srbiju da bi tek počeli da traže posao. Doneli su posao sa sobom.
Posebno je vidljiv IT sektor. Ruske tehnološke kompanije i njihovi zaposleni počeli su da sele deo poslovanja u Srbiju nakon što su sankcije i ograničenja međunarodnih plaćanja otežali rad firmama registrovanim u Rusiji. NIN navodi primer IT kompanija koje su preselile kancelarije u Beograd kako bi nastavile saradnju sa partnerima iz Evropske unije i SAD.
Ali ruski biznis u Srbiji više nije ograničen na programiranje. Otvoreni su kafići, restorani, knjižare, saloni, obrazovne ustanove i brojne male uslužne firme. Prema podacima Privredne komore Srbije koje je preneo NIN, od početka 2022. do oktobra 2024. osnovano je 1.919 privrednih društava sa većinskim ruskim kapitalom, uz veliki broj preduzetnika.
Srbija im u tom smislu daje zanimljivu kombinaciju. Nalazi se van Evropske unije, ali je ekonomski snažno povezana sa evropskim tržištem. Istovremeno, nije uvela sankcije Rusiji, iako zvanično podržava teritorijalni integritet Ukrajine i osudila je rusku invaziju.
Za preduzetnika koji pokušava da posluje između više tržišta takva pozicija može imati praktičan značaj.
Beograd je postao centar nove ruske zajednice
Još jedan razlog zbog kojeg ljudi ostaju jeste to što više ne moraju da počinju život u potpuno nepoznatom okruženju.
Najveći deo novih ruskih doseljenika koncentrisan je u Beogradu, a znatno manja, ali vidljiva zajednica formirana je u Novom Sadu. Prema istraživanju BCSP-a, 83,4% ispitanika živelo je u Beogradu, a 12,7% u Novom Sadu.
Sa rastom zajednice pojavila se i infrastruktura koja olakšava svakodnevni život: restorani sa ruskom kuhinjom, knjižare, kulturni događaji, dečji programi i usluge na ruskom jeziku. To novim doseljenicima omogućava da prve mesece provedu bez potpunog prekida sa poznatim načinom života.
Pomaže i jezik. Srpski i ruski pripadaju slovenskoj grupi jezika, koriste ćirilicu i dele deo sličnog rečnika. Rus koji ne govori srpski neće automatski razumeti razgovor u Beogradu, ali je početna jezička barijera često manja nego u državama sa potpuno drugačijim jezičkim sistemom.
Kulturna bliskost takođe igra određenu ulogu, ali je ne treba precenjivati. Novi ruski doseljenici nisu homogena grupa, niti su svi u Srbiju došli zbog istorijskih ili političkih simpatija prema zemlji.
Istraživanje upravo pokazuje da su kod mnogih glavni motivi za odlazak iz Rusije bili bezbednosni i politički razlozi. Istovremeno, čak 96,5% ispitanih reklo je da se u Srbiji oseća bezbedno.
To je verovatno jedan od važnijih razloga zbog kojih se privremeni boravak kod dela ljudi pretvorio u ozbiljniji plan.
Srbija ima prednosti, ali život ovde nije bez problema
Slika ipak nije jednostrana.
Veliki priliv stanovništva doprineo je snažnom rastu potražnje za stanovima, naročito u Beogradu. Tokom prvih talasa dolaska Rusa cene zakupa naglo su porasle, pa je stanovanje za mnoge lokalne građane postalo znatno skuplje.
Ni ruskim državljanima svaki deo poslovanja nije jednostavan. Otvaranje bankovnog računa, međunarodne transakcije i dokazivanje porekla novca mogu zahtevati dodatne provere zbog sankcionih režima koje primenjuju međunarodne banke. Zato činjenica da Srbija nije uvela sankcije Rusiji ne znači da ruski građanin u Srbiji automatski ima neograničen pristup svim finansijskim uslugama.
Postoji i pitanje dugoročnog ostanka.
Od 24. februara 2022. do kraja 2024. ruski državljani podneli su 73.197 zahteva za privremeni boravak u Srbiji, a odobreno je 67.236. Istraživači procenjuju da je ukupna ruska zajednica veća jer deo ljudi nije obuhvaćen tom statistikom, ali ne postoji potpuno pouzdan zvaničan broj svih Rusa koji trenutno žive u zemlji.
I migracioni tok se menja. Neki se sele dalje ili razmišljaju o povratku u Rusiju ukoliko se političke i bezbednosne okolnosti promene. Zato procene od 80.000, 100.000 ili više ljudi treba posmatrati kao procene, a ne kao tačan broj stanovnika.
Ono što se može preciznije reći jeste da Srbija više nije slučajna stanica na mapi ruske emigracije. Zvanična statistika za 2024. pokazuje da su državljani Rusije činili polovinu svih stranaca koji su se te godine doselili u Srbiju na period od najmanje godinu dana.
Za jedne je razlog posao, za druge bezbednost ili mogućnost da porodici organizuju mirniji život. Nekima odgovaraju Beograd i Novi Sad, drugima administrativna dostupnost i mogućnost vođenja firme.
Zajedničko je to što Srbija nudi ono što je posle 2022. mnogim Rusima bilo teško da pronađu u jednoj zemlji: relativno lak ulazak, direktnu vezu sa Rusijom, mogućnost legalnog rada i boravka, evropsko okruženje i već dovoljno veliku zajednicu da početak novog života ne mora da znači potpuni početak od nule.
Zaključak
Srbija je za veliki broj Rusa postala više od privremene stanice. Relativno jednostavan ulazak, mogućnost regulisanja boravka i rada, razvijena poslovna zajednica i svakodnevni život koji je kulturno i jezički donekle blizak Rusiji učinili su da Beograd i Novi Sad budu čest izbor za preseljenje.
Najveća prednost za mnoge je mogućnost da nastave posao koji već imaju ili da pokrenu sopstvenu firmu, bez potpunog prekida veza sa ruskim tržištem i porodicom. Istovremeno, Srbija nudi evropsko okruženje i dovoljno razvijenu infrastrukturu za duži boravak.
Ipak, odluka nije bez izazova. Troškovi stanovanja, bankarske procedure i dugoročno rešavanje statusa mogu biti zahtevni.
Zbog toga se Srbija najbolje može opisati kao zemlja koja Rusima pruža relativno pristupačan početak novog života, ali ne i potpuno jednostavno rešenje za svaki problem.